WRAP-UP: "Beneath the August moon"

Pozdrav!
Avgust je mi bio prilično slab mesec što se broja knjiga tiče, ali sam konačno pročitao nešto što sam planirao da čitam već godianama.

The Brothers Karamazov - Fyodor Dostoevsky

[ 4.0/5 ]

Bio je red da pročitam ovu knjigu pošto sam ime dobio baš po najmlađem bratu Karamazov. Oduvek sam se pitao zašto se roditeljima svidelo baš to ime i zašto im je baš Aljoša zapao za oko, a ne Ivan ili Dmitri. I tako sam počeo da čitam ne znajući ništa o zapletu izuzev imena trojice braće.
Moram da priznam da me je knjiga u početku razočarala. Mislim, Dostojevski lepo piše, ali prva trećina knjige mi je bila uglavnom dosadna. Posebno sideplots poput Zosime i celog onog slučaja sa Iljošom. Nekako mi se činilo (a i dalje mislim da je) nepotrebnim. Jedina funkcija tih plotova je da bise se Aljoša više pojavio u knjzi kako bismo stekli uvid u njegov karakter. Kako je priča odmicala, zapravo mi se počela sviđati. Posebno kada je Smerdjakov počeo da planira ubistvo. Tada sam shvatio u kom pravcu će ići ova knjiga. Nije Dostojevski ako nema nekog ubistva, zar ne? Od tog trenutka sam poprilično uživao u likovima, njihovim  razmišljanjima i karakterima. Priča je do samog kraja vrlo neizvesna i vidim da je Dostojevski planirao da piše dalje, ali je umro nekoliko meseci po objavljivanju knjige. Scena kada se Ivanu priviđa đavo me je podsetila na "Majstora i Margaritu", moj omiljeni ruski roman.
U međuvremenu sam pogledao i miniseriju, koja je, moram priznati, prilično verna adaptacija romana. (još uvek mi je najbolja i najtačnije adaptacija bilo čega već pomenuta "Majstor i Margarita" iz 2005. godine)


The Gentleman's Guide to Vice and Virtue - Mackenzi Lee
[ 3.8/5 ]

Ova knjiga se potpuno razlikuje od prethodne. Sam koncept je vrlo zanimljiv: engleski bisekualani plemić ide na turneju po Evropi sa svojim "drugom" koji je afroamerikanac. Takav aspekt je pružio šansu spisateljici da se pozabavi pitanjima seksualnosti, rasizma i staleža u 18. veku. (ali sam siguran da ima nelogičnosti)
Posle, recimo, trećine knjige, sve se pretvorilo u poteru za određenim predmetima. Taj deo me podsetio na lošiju verziju "Da Vinčijevog Koda". Ono što mi se svidelo su odnosi među likovima, posebno između plemića Montija i druga Persija, ali takođe i između Montija i sestre Felisiti. Drago mi je što vidim da postoji i nastavak koji je fokusiran upravo na Felisiti.